Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.
Kompletna krvna slika se određuje kao deo rutinskog pregleda, kao procena opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama.
Najčešće pacijenti u laboratoriji traže analizu kompletne krvne slike misleći na kompletnu pretragu krvi u smislu masnoća (lipidnog statusa), funkcije jetre, bubrega, možda nekih hormona… a kada je tako traže (ukoliko nije napisan uput za laboratoriju), uradi mu se samo jedna analiza. Pa se dešavaju i neprijatne i smešne situacije; laborant pita pacijenta “na šta konkretno mislite?”, a pacijent ga gleda u belo podrazumevajući da mu je sve rekao kada je rekao “kompletna krvna slika”.
Pa da do toga ne bi dolazilo evo malo teorije o KKS:
Uzorak:
Parameter se određuje u uzorku krvi koji će biti uzet iz vene ili prsta ili kod novorođenčadi iz pete.
Zbog što tačnijeg određivanja nekih parametara, preporuka je da ne jedete posle 20h ako krv vadite sutra ujutro.
O parametru:
KKS je jedna od najčešće izvođenih laboratorijskih analiza i uključuje određivanje sledećih parametara:
- WBC- White Blood Cell, leukociti– bela krvna zrnca- “vojska” koja učestvuje u odbrani organizma od spoljašnjih faktora, virusa i bakterija.
- RBC- Red Blood Cell, eritrociti– crvena krvna zrnca- sadrže hemoglobin koji vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam
- Hgb, HB –Hemoglobin-vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam
- HCT- Hematocrit- udeo ukupne zapremine krvnih ćelija u punoj krvi
- MCV- Mean Corpuscular Volume, srednja zapremina eritrocita- mera prosečne zapremine eritrocita
- MCH- Mean Corpuscular Hemoglobin, prosečan sadržaj hemoglobin u eritrocitu
- MCHC- Mean Corpuscular Hemoglobin Concentration, prosečna koncentracija hemoglobin u eritrocitu
- RDW- Red cell Distribution Width)- definiše varijacije u zapremini eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini
- PLT- Platelet, trombociti- učestvuju u koagulaciji krvi, stvaranju ugruška, zaustavljaju krvarenje
- MPV- Mean Platelet Volume, srednja zapremina trombocita, mera prosečne zapremine trombocita. Mladi trombociti su veći nego stariji.
Leukocitna formula ili tzv diferencijalna krvna slika:
Leukociti (bela krvna zrnca) se dele na pet različitih subpopulacija (vrsta):
Neutrofili (NEU)
Limfociti (Lym)
Monociti (Mono)
Eozinofili (Eoz)
Bazofili (Bazo)
Svaka od ovih vrsta leukocita su zadužene za nešto.
Npr: a) Povećanje broja neutrofila u ukupnom broju leukocita pokazuje da se organizam “bori” sa bakterijama , pa je često i ukupan broj leukocita povišen, nekada i preko 10 x109/l
b) Povećanje broja limfocita u ukupnom broju leukocita – “borba” sa virusima, tada je često i ukupan broj leukocita niži, ispod 5 x109/l
Rezultati:
Referentne vrednosti svih parametara koji ulaze u sastav kompletne krvne slike zavise od uzrasta, pola.
Navedene “normalne” vrednosti svaka laboratorija definiše. Ja sam orjentacione stavila, stim da će u nekim narednim tekstovima više biti reči o ovome.
Eritrociti:
Normalno: 3,5 – 5,5 x10*12/l
Eritrociti, hemoglobin I hematocrit su sniženi kod anemija. Pri tom, smanjenje eritrocita I hemoglobina nije uvek paralelno. Parametri MCV, MCH, MCHC I RDW se koriste pri klasifikaciji I ispitivanju uzroka anemija.
Povećan broj eritrocita se javlja kao posledica brojnih bolesti i stanja ali I kod zdravih osoba kao i kod dehidratacije organizma.
Leukociti:
Normalno: Odrasli 3,8 – 10 x10*9/l;
Deca 5 – 13 x10*9/l
Do promene broja leukocita može doći i u fiziološkim stanjima. Do blagog porasta broja leukocita dolazi u toku trudnoće, fizičkog napora i u afektnim stanjima, nakon jela.
Do izraženog porasta broja leukocita dolazi kod različitih infekcija, zapaljenja i bolesti.
Snižen broj leukocita se najčešće viđa kod virusnih infekcija.
Trombociti:
Normalno: 150-450 x10*9/l
Povišene vrednosti trombocita se često javljaju kao sekundarna pojava u toku nekih bolesti, npr reumatoidni artritis, hronična zapaljenja, posle krvarenja.
Snižene vrednosti trombocita povećavaju tendenciju ka krvarenju.